
На путу кући, у аутобусу, где увек сабирам утиске са краћих и дужих путовања, затекла ме је молба једног матуранта да погледам чланак који је написао за разредни блог. У питању је био интервју са двојицом другара из одељења који се баве програмирањем. Обојица су успешна, посебно у области коју називају „Game Development“. Дејан је почео да зарађује са петнаест година, Андрија мало касније. Данас, као осамнаестогодишњаци, они имају довољно искуства да се могу сматрати професионалцима. Сами проналазе послове, не зависе од других, раде оно што воле и могу да живе од тога.
Читајући интервју, запитала сам се да ли су они овако успешни у пословима XXI века, захваљујући школи или упркос њој. Верујем да већина вас слути на коју страну нагиње одговор.
Како смањити јаз
Представници државног и приватног сектора на панелу о сужавању дигиталног јаза
Наши ученици још увек уче за оцену, а не за знање, они бубају…
Погледај оригинални чланак 680 more words